Čestitajući čitaocima ovaj Praznik nad praznicima, redakcija portala „Ruski Aton“ sabrala je deset izreka svetogorskih svetitelja i staraca o svetlom i sveradosnom Vaskrsenju Hristovom, prenosi zivotcrkve.rs
1. Tokom čitavog Velikog posta usrdno smo se, u pokajanju i molitvi, pripremali za susret sa Praznikom nad praznicima i toržestvom nad toržestvima – Svetlim Hristovim Vaskrsenjem. I evo, taj dan je došao! To je Veliki Dan ljubavi i milosrđa Božijeg prema NJegovom stvorenju... Šta god da se događa, kakve god nas žalosti, iskušenja ili ispiti zadesili, treba da pamtimo da je „Bog ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva, i Bog u njemu“ (1. Jn. 4, 16)... Gospod naš Isus Hristos u Svojoj iskupiteljskoj žrtvi, u dobrovoljnim krsnim stradanjima za naše grehe i u Svom Svetom Vaskrsenju otkrio je i dao nam kao zapovest ovaj neprocenjivi dar. Zato se upravo na ovaj dan srca hrišćana na poseban način ispunjavaju ljubavlju, radošću i mirom.
Shiarhimandrit Jeremija (Alehin)
2. Mironosice su imale veliku veru u Hrista, imale su duhovno raspoloženje, zato ni na šta nisu obraćale pažnju. Da nisu imale takvo duhovno raspoloženje, zar bi se usudile na to? U svitanje, u rani čas, kada još nije bilo dopušteno izlaziti na ulice, one su, sa mirisima u rukama, pošle ka svetom Grobu Gospodnjem iz ljubavi prema Hristu. Zato su se i udostojile da od anđela čuju radosnu vest Vaskrsenja.
Prepodobni Pajsije Svetogorac
3. Potrudimo se, dakle, da očistimo osećanja svoje duše, da budemo trezveni, kako ih ne bismo oskvrnili, da bismo, blagodaću Božijom, mogli da u svome srcu ugledamo svetlost Božanskog Vaskrsenja. … Podvizavajmo se svim silama svoje duše — tako da još u ovome svetu dušom poznamo Onaj svet. Naš uspeh u monaškom životu sastoji se u tome da poznamo, okusimo život onoga sveta, da dostignemo takvu ljubav prema Hristu da uvek gorimo željom da sozercavamo NJegovo Božansko Lice. Sveti oci govore da će u onome svetu hrana ljudi biti ljubav — ljubav prema Hristu i jednih prema drugima. Jedan čovek će gledati drugoga i u tome osećati u duši istinski raj.
Arhimandrit Efrem (Moraitis)
4. Hristos nas Svojim Vaskrsenjem nije prosto preveo na drugu obalu reke, kanala ili jezera. On nas je izveo iz haosa koji sam čovek nikada ne bi mogao da prevaziđe. Preveo nas je iz smrti u život. Hristos vaskrse, i sada sve likuje. Jesi li video u proleće jariće kako se radosno igraju na zelenoj travi? Malo posisaju majku, pa opet nastavljaju veselo da skaču? Tako i mi treba da se radujemo neizrecivoj radosti Vaskrsenja Hristovog i našeg sopstvenog vaskrsenja. Mogu da ti dam jedan savet — nastavio je. — Kada te snađe neka žalost ili neuspeh, saberi se u sebi i polako, vrlo polako čitaj tropar: „Smrti praznujemo umrtvljenje…“. I videćeš da je najveći događaj, kako u tvom životu tako i u životu celoga sveta, već izvršen. To je Vaskrsenje Hristovo, naše spasenje. I shvatićeš da je neuspeh koji te je zadesio suviše mali da naruši tvoje dobro duhovno ustrojenje.
Prepodobni Porfirije Kavsokalivit
5. O, kad bismo samo započeli da živimo novim životom koji priliči onima koji su savaskrsli sa Vladikom Hristom, kako nam objavljuje apostol Pavle: „Da kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo“ (Rim. 6, 4). Danas smo od Vaskrsloga poznali novi život. Samo da ga sačuvamo do kraja, imajući nove pomisli, izgovarajući nove reči i čineći nova dela, dostojna novog Vaskrsenja Hristovog — a ne da se predajemo gozbama i raskalašnosti, ne da pevamo stidne i đavolje pesme, ne da se podsmevamo i igramo, ne da padamo u slastoljublje i slavoljublje, pijanstvo i blud, srebroljublje i druge grehe. … Pomolimo se, ljubljeni, Vaskrslom Hristu da umrtvi strastvene pomisli koje se gnezde u našem srcu i demone, da Ga molimo da Sam vaskrsne među nama, prelazeći, kao pečate, strastne utiske u našoj duši i priloge greha.
Prepodobni Nikodim Svetogorac
6. Mnogo puta sam se susretao sa takvim pojavama da je Pasha za neke bila vreme iskušenja… „Hristos vaskrse, i nijedan mrtvi ne osta u grobu“, a ja odjednom osećam da sam pod vlašću smrti! Ne samo onda kada osećate stvarnu nadmoć strasti nad sobom, nego i u samoj borbi pamtite da ništa konačno ne postoji osim Hrista, i na NJega se oslanjajte. Može se javiti osećanje: „Eto, došla je Pasha, a ja i dalje prebivam u smrti strasti.“ Ali ne treba podleći tom iskušenju, već treba verovati da ćemo zaista vaskrsnuti; i ne samo verovati, nego i nadati se, kako divno govore sveti oci u Simvolu vere. Ja ne samo da verujem da će mrtvi vaskrsnuti — ne! — nego to vaskrsenje i očekujem. Izgovarajte te reči sa dubokim osećanjem, preispitujte sebe i upoznajte prirodu tih stanja! Ako u Simvolu vere govorimo „čekam vaskrsenje mrtvih“, i u molitvama za upokojene: „u nadi na život večni upokojenog slugu Tvoga upokoj“, time naglašavamo da, umirući, očekujemo svoje vaskrsenje, a dotle: „u ruke Tvoje predajem duh svoj“ (Lk. 23, 46). Svima vama želim da zaista živite Pashu sa tim iščekivanjem našeg opšteg vaskrsenja.
Prepodobni Sofronije (Saharov)
7. Stalno bolestan, u potpunom siromaštvu, odrekavši se svake radosti koju čoveku pružaju stvari ovoga sveta, otac Georgije je uvek prebivao u duhovnoj radosti, pozdravljajući goste pashalnim: „Hristos vaskrse“. „Mi smo deca Vaskrsenja“, voleo je da govori otac Georgije. „Nama, monasima, bez pashalne radosti ni živeti ni spasavati se — nije moguće.“
Shimonah Georgije (Vitković)
8. Vaskrsli Hristos Bog naš s pravom objavljuje: „Ko veruje u Mene ima život večni“ (Jn. 6, 47). Bez Hrista — jedinog Svemoćnog, apsolutnog Života i Besmrtnosti — prostor i vreme u kojima prebiva naš svet postaju nepodnošljiv teret. Samo kroz Hrista i sa NJim oni postaju laki i prijatni. Strašan i težak je jaram čovekov, i breme njegovo je nepodnošljivo. Samo uz pomoć Sveblagog i Svemoćnog Bogočoveka Hrista taj „jaram“ postaje „blag, a breme lako“ (up. Mt. 11, 30). Kada se silom i blagodaću vaskrslog Bogočoveka razruše okovi i uzroci truležnosti i otuđenosti čoveka od korena života i bića, tada se sve preobražava u sreću, radost i likovanje.
Starac Josif Vatopedski
9. Reč Gospodnja, slađa od meda i saća: „Ko veruje u Mene, ako i umre, oživeće; i svaki koji živi i veruje u Mene neće umreti doveka“ (Jn. 11, 25–26), u potpunosti se ispunila u NJegovom Božanskom Vaskrsenju. Ali treba reći još nešto. Bez Vaskrsenja Gospodnjeg ne može se razumeti trijumf svih pravednika od postanja sveta, a naročito NJegovih učenika i apostola, mučenika, ispovednika, podvižnika — junaka u Hristu, koji su blagodaću Božanskog Vaskrsenja „zatvarali usta lavovima, gasili silu ognja, izbegavali oštricu mača, od nemoći postajali snažni, bili silni u ratu“ (Jevr. 11, 33–34), i uopšte pobedili načalstva i vlasti tame, pogazili samu smrt. Nagrada i venac za sve te podvige bilo je za njih Vaskrsenje Gospodnje, koje će do svršetka veka ostati simvol i iščekivanje svih pokolenja. Najslađi Gospod naš Isus, vaskrsli Bogočovek, prebiva kao jedino Biće i pod nebom i iznad nebesa, udostojivši čoveka, zatočenog u dolini plača, da pobedi smrt, đavola i sam greh, da postane blažen, besmrtan i pričasnik NJegovog večnog Carstva. Zato je za našu prirodu vaskrsli Gospod postao „sve u svemu“ (1. Kor. 9, 22). On je postao prekrasan, dobar, istinit, voljen, radostan, božanski, premudar, večan — naša jedina ljubav, naša radost, sve naše dobro, sav naš život, sve naše iščekivanje i naš pokoj.
Starac Josif Vatopedski
10. Samo u Hristu čovek nalazi istinsku, pravu radost, jer jedino Hristos daruje radost i duhovnu utehu. Gde je Hristos — tamo je istinska radost i rajsko likovanje. Oni koji su daleko od Hrista nemaju istinsku radost. Mogu se prepuštati maštanjima: „Učiniću to i to, otputovaću tamo, otići ću ovamo“, mogu im ukazivati počasti, mogu se odati razonodama i u tome osećati radost, ali ta radost ne može zasititi njihovu dušu. Ta radost je materijalna, svetovna, a svetovna radost ne ispunjava dušu, te čovek ostaje sa prazninom u srcu. Znaš li šta kaže Solomon? „Sagradio sam kuće, zasadio vinograde, uredio vrtove, sabrao zlato, stekao sve što je moje srce poželelo, ali sam na kraju shvatio da je sve to sujeta“ (up. Prop. 2, 4–11). Svetovna radost daje nešto prolazno, što je prijatno samo u tom trenutku, ali ne daje ono što daje duhovna radost. Duhovna radost — to je rajski život. Oni koji su prošli Krst i duhovno vaskrsli, žive u pashalnoj radosti. „Pasha, Gospodnja Pasha!“
Prepodobni Pajsije Svetogorac
Izvor: zivotcrkve.rs/pravoslavie.ru
