Правда

Нико није "изнад националне воље шпанског народа", упозорила је вицепремијер Шпаније Сораја Саенс де Сантамарија на конференцији за новинаре. "Тај референдум се неће одржати јер је неуставан. Дубоко жалимо због потеза председника (Маса) који сматрамо грешком - то ће поделити Каталонце и удаљити их од Европе", истакла је она. Како је пренела агенција АФП, шпанска влада је већ пред Уставним судом започела процес за поништење декрета који је потписао председник шпанског региона Каталонија Артур Мас. Дугогодишњи покрет за независност Каталоније добио је замах током последњих година економске кризе, оцењују агенције. Шпански премијер Маријано Рахој сазвао је ванредну седницу владе о том питању за понедељак. Каталонски декрет је уследио само недељу дана пошто су становници Шкотске на референдуму одбацили одвајање од Велике Британије. Договор о расписивању референдума о суверености постигле су 12. децембра 2013. сепаратистички настројене политичке партије у Каталонији и тада је договорено да се гласање одржи 9. новембра. Уставни суд Шпаније донео је одлуку 25. марта да је најављено одржавање референдума о независности Каталоније неуставно јер регија "не може једнострано да распише референдум на којем ће самостално одлучити о својој интегрисаности у Шпанију". Анкете показују да је приближно половина становника Каталоније опредељена за издвајање из Шпаније. У Шпанији, према важећем Уставу донетом 1978, постоји 17 аутономних провинција, односно регија, а све оне имају аутономан статус с читавим низом посебних права.

Прочитајте још:

БЕЗЛЕР: Жалим што сам Порошенку у Симферопољу опалио само два шамара

(ФОТО) Погледајте како су Московљани честитали рођендан Порошенку!

Јака сепаратистичка оријентација традиционално постоји у Баскији и Каталонији. У Шпанији, у којој живи 47,2 милиона становника, овај проблем је додатно упадљив због чињенице да су Баскија са 2,9 милиона становника, Навара са 650.000 и Каталонија са 7,5 милиона становника, осим Мадрида, привредно најпроспритетније регије земље. Сматра се да каталонска привреда чини приближно петину привредног потенцијала Шпаније, што битно превазилази процентуални удео становништа, од 15,8 одсто у односу на укупно становништво Шпаније. Историјски, Каталонија је саставни део Шпаније од 15. века, када се године 1479. арагонски краљ Фердинанд венчао са Изабелом од Кастиље. Био је то почетак формирања Шпаније у оквирима какви су нам данас познати. Коначни облик је добила 1492. када је припојена Гранада, где су до тада владали Мавари. Вековима је Арагон имао читав низ посебности под шпанском круном, и посебан идентитет Каталоније негован је све до Рата за шпанско наслеђе (1701-1714.) када је ситуација потпуно промењена. Нова владајућа династија Бурбона није више толерисала сепаратни статус Каталоније, нити уопште бивших земаља Арагона. Почев од 1716. укинуте су посебне локалне институције Каталоније и започело је потискивање каталонског језика из јавне употребе, у корист кастиљанског, односно шпанског, а овакво стање задржало се до 20. века. Данас, осим у Каталонији, каталонски се говори, већински, и у покрајини Валенсија, као и на Балеарским острвима. Пошто је априла 1931. Шпанија постала република, Каталонија је 1932. добила сведену аутономију, која је 1936. прерасла у самоуправу. Током Грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939, Каталонија је била упориште противника монархије, те је након победе Франциска Франка свака аутономија Каталоније укинута. Пошто је доласком на власт Хуана Карлоса у Шпанији одбачено наслеђе франкизма, Каталонија је 1977. добила привремени аутономни статус, а 1979. пуну аутономију, у складу са Уставом из 1978. године. Извор: Вечерње Новости