Naime, on tvrdi da za to jednostavno nije bilo dovoljno para.
"To je sve povezano sa „političkim rizicima“, objasnio je Brajdenstajn, usled čega je i došlo do smanjenja finansiranja.
„Da nije tih političkih rizika, mi bismo sada već bili na Mesecu, bili bismo i na Marsu“, naglasio je direktor NASA.
Brajdenstajn je pojasnio i da je NASA 1990. i početkom 2000. pokušala da se vrati na Mesec i sleti na Crvenu planetu, ali su oba programa zahtevala dugu pripremu i ozbiljne troškove.
On je takođe ukazao i na to da se iz istog razloga možda neće realizovati ni sletanje na Mars zakazano za 2024. godinu.
Podsetimo, nedavno je administracija Donalda Trampa naložila da se ubrza realizacija lunarnog programa, kako bi se u narednih pet godina ostvarilo novo sletanje čoveka na Mesec, umesto do 2028. godine, kako je ranije planirano.
Modernizovani koncept ovog projekta je dobio naziv „Artemida“, u čast grčke boginje Meseca.
Pročitajte OVDE sve o najbogatijem čoveku na svetu i njegovoj ljubavnici pogledajte snimke.
Izvor: rs.sputniknews. com